Treba li učitelj da uči? Stvaranje uslova za pedagošku autonomiju nastavnika

Stara latinska izreka kaže: Nomen est omen - ime je čovek, tj. ime je označitelj suštinske karakteristike označenoga. Tako u srpskom jeziku reč učitelj u svom korenu ima glagol učiti, što je još bliže savremenom određenju uloge nastavnika nego termin nastavnik. Nastavnik je stručnjak za nastavu, za njeno planiranje, organizaciju i realizaciju, ali učitelj je stručnjak za učenje, kako se sve češće definiše  posao nastavnika danas. Stručnjak za učenje omogućava da svo to planiranje, organizacija i realizacija dovedu do promene kod učenika, kako kognitivnih tako i socijalnih, afektivnih, moralnih, estetskih, fizičkih – do celovitog rasta i razvoja učenika. Stručnjak za učenje zna kako da izazove i podrži učenje, zna kako da podstakne izgradnju mreže znanja svojih učenika i da pri tome stalno i on uči. Nekada je formiranje nastavnika shvatano kao obuka šegrta u radionici ili mladog radnika u fabrici – gleda svog majstora šta radi u procesu proizvodnje i imitira ono što majstor radi. Nastavnik nije šegrt ili radnik na traci koji treba da nauči set određenih operacija da bi dobro radio svoj posao. On mora biti dobro obrazovan iz različitih oblasti, ne samo svoje discipline, da bi dobro podučavao druge. Sa značajnim uvidima dobijenim iz savremenih istraživanja i najboljih međunarodnih praksi, koncept obrazovanja nastavnika promenjen je u koncept profesionalnog razvoja nastavnika.

Istraživanja u svetu pokazuju da uspešne obrazovne sisteme karakteriše to što su nastavnici deo rešenja, partneri obrazovnih vlasti u radu na promenama koje se uvode, diskutuju ih, razmatraju, daju svoj sud o njima, rade na njihovom adaptiranju specifičnim lokalnim okolnostima (eng. school-based-reform). Kod nas nije stvoren prvi preduslov za to, prostor za pedagošku autonomiju nastavnika. Nema prostora za pedagošku, stručnu autonomiju nastavnika, jer se promene (reforme) dešavaju po pravilu „odozgo“ (eng. top-to-down) i očekuje se da ih nastavnici samo primene u praksi. Naši nastavnici su često u poziciji da budu izvršioci, da po nalogu sprovedu naloženo u školi. Ako nastavnici ne znaju šta su namere obrazovne politike, zašto se uvode određene promene, koji problem vlasti pokušavaju da reše, teško da mogu pomoći da se ove mere dobro i uspešno realizuju.  

Kontinuirano usavršavanje nastavnika znači rad na unapređivanju profesionalizma nastavnika, a profesionalizam čine kompetencije i autonomija - to je preuzimanje odgovornosti za profesionalne odluke koje se na osnovu komeptencija donose. Kontinuirano unapređivanje profesionalnih kompetencija (znanja, umenja, stavova i vrednosti) je proces. Prvi korak u tom procesu je ključan - postojanje svesti da postoji problem koji se može rešiti, da treba unaprediti nastavu i učenje učenika. Upravo je to deo razloga koji su pokrenuli nastavnike iz šest srednjih stručnih škola u Srbiji da učestvuju u projektu ETF i Obrazovnog foruma „Inovativna nastava i učenje“, tj. da budu članovi zajednice za izgradnju inovacija u nastavi. Neki nastavnici su pokazali zabrinutost zbog niske motivacije učenika, drugi što učenici nisu bili u stanju da povežu ili primene ono što su naučili, a treći da učenici ne postižu profesionalne standarde ili vrednosti. To su onda pokretači koji bi trebalo da oblikuju posebne inovacije u nastavi koje su ovi nastavnici razvijaju kroz ovaj projekat.

U Zajednici za razvoj inovativne nastave i učenja su nastave je 31 nastavnik iz 6 sredjih stručnih škola u Srbiji. Nastavnici u projektu rade u različitim regionima i gradovima:  Požega (Tehnička škola), Vrnjačka Banja (Škola za turizam i ugostiteljstvo); Vlasotince (Tehnička škola); Vršac (Hemijsko-medicinska škola); Užice (Tehnička škola) i  Beograd (Vazduhoplovna akademija).

Oslanjajući se na međunarodna i domaća iskustva, istraživanja i primere koje nude stručnjaci iz Obrazovnig foruma, međunarodnu i ETF ekspertizu, nastavnici su podržani da osmisle sopstvene inovacije.  Projekti će dobiti mala sredstva od GIZ-a Srbije, a učešće škola podržava Nacionalna razvojna agencija (Zavod za unapređenje obrazovanja-Zuov). Inovacije u nastavi će doprineti ostvarivanju vaspitno-obrazovnih ciljeva jednog ili više predmeta na način kojim se stvara kvalitetno obrazovno iskustvo za sve učesnike u procesu, učenike i nastavnike i celu školu. Pošto će ETF istraživati razvoj i realizaciju inovacija u nastavi, ova iskustva će moći da se „uhvate“ i dalje šire i razmenjuju kao model razvoja pedagoške autonomije nastvnika.

Inovativna nastava niije primena novog šablona. Obrazovanje je socio-kulturno uslovljeno, pa se ni najbolje rešenje ne može direktno primeniti iz jedne sredine u drugu već s emora prekrojiti prema karakteristikama i potrebama sredine i uslova u kojima želimo da primenimo određenu praksu.

Sa godinama čoveku se smanjuje sposobnost za školsko učenje, ali raste kapacitet da smislene novine poveže sa prethodnim znanjima i iskustvima, da ih isprobava, prati i uči iz svojih iskustava.  Razvijanje navike da se stalno osluškuje, prati, testira i menja praksa jedan je od ključnih ishoda svakog usavršavanja nastavnika. Nastavnici okupljeni oko Zajednice za kreiranje inovativne nastave/učenja su odranije razvili tu naviku i osetljivost za svoje učenike, a sada pokušavaju da kreiraju nastavne situacije u kojima će rešavati one specifične obrazovne potrebe koje su identifikovali. Oni rade na projektima koji treba da vrate radost u škole – radost saznavanja, radost zajedničkog smislenog rada, radost davanja znanja i otkrivanja novog.

Ovde ćemo pratiti ovaj zajednički rad i predstavljati kvalitetne obrazovne ideje i prakse za 21.vek. U sledećem blogu, podeliću sa vama izveštaj o tome kako su se nastavnici pripremili da preduzmu ove inovacije.