Izgradnja zajednice za razvoj inovativne nastave/učenja – iskustvo planiranja i realizacije obuke

Tokom poslednjih nekoliko meseci, sa koleginicama Anom Pešikan (ekspert psihologije u obrazovanju sa Univerziteta u Beogradu) i Natašom Zečević (profesorka matematike u  srednjoj stručnoj školi sa velikim iskustvom u inovacijama u nastavi),  vodila sam program obuke za nastavnike srednjih stručnih škola u Srbiji. Program je  osmišljen da osnaži ovu grupu nastavnika da izaberu, planiraju i zatim implementiraju inovacije u nastavi i učenju. Prvi izazov sa kojim smo se suočili je da želimo da za nastavnike otvorimo mogućnosti nove pedagoške prakse ali da istovremeno osiguramo njihovu samostalnost, autonomiju i uverenje da su oni ti koji su zaduženi za odluke koje donose u nastavi. Uostalom – to su iskusni i stručni nastavnici koji odlično poznaju svoje učenike i nastavni plan i program i uslove u školama u kojima rade. Takođe, suočili smo se sa izazovom obuke tokom pandemije koja je morala biti u online okruženju-  kombinovali smo susrete na Zoom-u i razmenu na google class platformi. Nastavnici su imali dodatni izazov kako da kombinuju učešće u obuci sa svojim rasporedom nastave!

Počeli smo sa upitnikom koji je imao za cilj da aktivira prethodno znanje i pomogne učesnicima da razmisle o tome šta žele da nauče i za koje probleme i ciljeve  u nastavi bi inovacije mogle biti dobar odgovor. Većina nastavnika smatra da bi inovativnom nastavom mogli da utiču na podizanje motivacije za učenje učenika i njihovu pripremljenost za praktične, realne probleme u profesiji za koju se spremaju.  

Tokom prve sesije prezentovali smo konceptualni okvir aktivnog učenja  i nastave usmerene na učenika, ali smo takođe, to povezali sa konkretnim praktičnim rešenjima. Koristili smo niz praktičnih primera da bismo zajedno analizirali kako nastavnici zaista mogu da primene ove modele u praksi. Možda najvažnije, ohrabrili smo učesnike da razmisle o svojoj motivaciji za inovaciju – kakve koristi učenicima mogu doneti određene metodološke inovacije.

Učesnici su podstaknuti da nastave sa uvodom van prve sesije – „asinhrono“ kako sada kažemo – i okupe se u timovima kako bi se dogovorili:

1. Koji problem(e) u svom podučavanju/učenju žele da reše ovim inovativnim projektom?

2. Koji deo nastavnog plana i programa iz narednog semestra je najpogodniji za kreiranje inovacija?

3. Koji aspekt, model ili kombinacija inovativnih modela nastave/učenja bi u ovom trenutku najviše odgovarala?

U drugoj sesiji koju je vodila Klara Ermenc,  specijalista za stručno obrazovanje sa Univerziteta u Ljubljani, nastavnici su vođeni kroz iskustveno učenje do razumevanja značaja individualizacije i diferencijacije u procesu nastave/učenja. U drugoj asinhronoj sesiji, učesnici su bili podstaknuti da procene izvodljivost sopstvenih projekata. Ovo je bila kritična tačka u uvodnim sesijama obuke, pošto se ravnoteža pomerila sa prezentacije „inovativnih pristupa“ ka nastavnicima koji procenjuju i donose odluke o tome koje bi inovacije imale smisla za njih, njihove škole i njihove učenike. Zbog toga smo počeli da pružamo dodatne konsultativne sesije, na kojima su nastavnici mogli da razgovaraju sa trenerima o pitanjima koja su bitna za njihove odluke kako da idu dalje, šta im predstavlja posebnu brigu, koje alternative su pred njima i slično. Kada razmislimo, ove neformalne diskusije su bile posebno značajna faza – rešenja su ostala otvorene a neki izbori su napravljeni.

U nastavku pripreme nastavnika, pokušali smo da integrišemo obuku sa konkretnom podrškom nastavnicima na planiranju njihovih projekata. Tako smo, na primer, pokazali nastavnicima kako da analiziraju ulogu učenika u različitim procesima učenja, a zatim smo ih ohrabrili da ispitaju sopstvene planove kako bi odlučili kakvu bi ulogu učenika to podrazumevalo.

Tokom sledeće  sesije, pružili smo nastavnicima razrađena uputstva kako da koriste Blumovu taksonomiju za osmišljavanje različitih nastavnih zadataka. Zatim su primenili tu vrstu analize na zadatke u svojim projektima.

Dalje,  nastavnicima smo kao alat, ponudili mustru za planiranje projekta. Ova tabela sa definisanim parametrima imala je za cilj da pomogne nastavnicima da strukturiraju ciljeve, zadatke, aktivnosti, resurse u svom programu i da ih razlože u sekvence. Kroz popunjavanje tabele, nastavnici su koristili ono što su naučili u formalnim sesijama obuke i povezivali sa konkretnim projektom na kome rade.   

Tokom naših formalnih sesija, nastavnici su bili pozvani da daju povratne informacije o svom napretku, a dodatno mentorstvo je ponuđeno onima koji su to želeli između sesija.

Da li je naš pristup uspeo?

Do decembra su timovi nastavnika uglavnom uspeli da završe svoje planove za svih 9 projekata. Organizovali smo završnu prezentaciju svih projekata 9. decembra. Na prezentaciji je bila šira publika, uključujući istraživače ETF-a, predstavnike GIZ-a (koji velikodušno obezbeđuje sredstva za projekte) i druge zainteresovane strane.

Nekoliko nastavnika je izjavilo da je profitiralo od uvodnog procesa obuke. Jedan od njih, Nikola Ćosić, prokomentarisao je da, iako su svi elementi bili poznati od ranije, on i njegove kolege su upravo kroz uvodni proces obuke naučili kako da ih spoje. Dodatno su stekli i samopouzdanje i znanje da osmisle i planiraju inovativni program. Analiza povratnih informacija potvrđuje da je velika većina učesnika ocenila da veruje da je razvila pedagoški značajne programe koje će uspeti da realizuju u sledećem polugodištu.

Sledeća faza je da nastavnici – i dalje uz podršku mentora – sprovedu svoje planirane programe. Ovo će početi od februara 2022. Tek tada ćemo zapravo znati da li je proces uvodne obuke zaista uspeo!